Andrićevim stazama kroz Sokobanju

Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji, radim celu godinu u Beogradu kao preporođen. Nemam nikakvih tegoba. Šta li je: vazduh ili ljudi ovi, ili osoblje „Moravice“, kiselo mleko iz sela Jezero ili ovi moji lekari…ne umem da objasnim“.

Ovako je u svojim beleškama jedini srpski nobelovac, Ivo Andrić, opisao banju u kojoj se skrivao tokom Drugog svetskog rata, gde je lečio svoje bolesti i odmarao.

Foto: T.B.

Iako je od poslednjeg dolaska Ive Andrića u Sokobanju prošlo više od 45 godina, sećanje na slavnog nobelovca je još sveže. U nameri da sačuva uspomenu na dane koje je provodio u banji, Sokobanja je realizovala projekat „Stazama Ive Andrića”, po ideji Ljiljane Nikolić novinarke u penziji. Reč je o postavljanju dvojezičke turističke signalizacije na lokacijama koje je i sam Andrić rado obilazio.

U turističkom smislu to je još jedan od sadržaja kojim našim gostima skrećemo pažnju na sve lokalitete koje bi trebalo da obiđu kada se već nađu u Sokobanji. Andrićeve staze su samo deo velikog projekta „Stazama poznatih u Sokobanji“ u okviru kojeg ćemo mapirati i obeležeiti sve objekte i lokacije koje su u vezi sa poznatim ličnostima. U Sokobanji je boravio i Branisalv Nušić, Stevan Sremac, Meša Selimović, Duško Trifunović, ovde je rođen prvi srpski Mitropolit Mihailo, sahranjen Emilijan Josimović prvi srpski urbanista, ima ih zaista mnogo. Napravili smo i mapu za turiste sa osnovnim informacijama kako da obiđu stazu i sa objašnjenjem o svakoj lokaciji“, kažu u Turističkoj organizaciji Sokobanje.   

Ako ste propustili...   SVE JE SPREMNO! Sokobanja nestrpljivo očekuje goste (VIDEO)

Andrićevim stazama stiže se do 14 objekata i lokacija koje je srpski nobelovac voleo da obilazi.

U Sokobanju je prvi put, inkognito, došao za vreme Drugog svetskog rata. Skrivajući se od Gestapoa menjao je pozicije, od vile „Mon Repos“ na Vrelu, do pećina u sokobanjskim brdima.

Foto: T.B.

U posleratnom periodu bio je čest gost, ponekad i više puta u godini. Voleo je sokobanjsku prirodu, naročito polja Ozrena gde raste crveni božur. Kako je zapisao u čuvenoj „pepito svesci“, „na obroncima rastu crveni božurovi kakve sam video još samo na Kosovu“.

„Pepito sveska“ bila je piščeva riznica utisaka, citata i razmišljanja. Oni koji su proučili njen sadržaj kažu da je upravo u njoj sadržana skica romana Na Drini ćuprija za koji je Andrić dobio nobelovu nagradu.

Ako ste propustili...   Naša sela: Koliko je unosna proizvodnja cveća?
Foto: T.B.

Ovih jedinstvenih putokaza ima kod vile „Mon Repos” i „Bota”, na Vlasini i Popovici, u centralnom banjskom parku, u blizini kuća broj 3 i 5 u Dragovićevoj ulici gde se družio sa slikarom Dušanom Miškovićem, kao i kod Specijalne bolnice na Ozrenu, gde je ratne 1942. bio u društvu najpoznatijeg topličkog pesnika Radeta Drainca.

Ivo Andrić je godinama odsedao u hotelu „Moravica“ i uvek u istoj sobi. Kad je bilo mprilike i više puta godišnje. Apartman 144 danas je spomen soba otvorena za posetioce, koju godišnje poseti oko 50.000 turista.

Mapiranjem istorijskih, kulturnih i turističkih vrednosti one postaju vidljivije turistima koji dolaze u Sokobanju, pre svega učenicima osnovnih i srednjih škola, koji osim edukacije imaju i izvanredan boravak u prirodi.

Foto: T.B.

Andrićeva i ova današnja banja se po mnogo čemu razlikuju, ali su priroda i čist vazduh konstantno isti, a to Sokobanju izdvaja u odnosu na sve druge.

Izvor: Niške Vesti

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close