BLAGO JUGA SRBIJE: Veliki broj turista ovog leta obišao manastir Poganovo

Manastir Poganovo, posvećen Jovanu Bogoslovu, a koji se nalazi na levoj obali reke Jerme, nedaleko od istoimenog sela, ovog leta obišao je veliki broj turista. Ranije, kako ističu, ovaj manastir su uglavnom posećivali Bugari.

U Sofiji gotovo u svim agencijama mogu se videti ponude za posetu Poganova. U Srbiji nigde. Zdravstvena epidemija i nemogućnost putovanja van granica naše zemlje, naterala nas je da sami otkrijemo blaga naše zemlje koja su za mnoge bila nepoznanica. Tako smo retko obilazili dolinu reke Jerme i njene prirodne lepote.

Upravo na levoj obali ove reke, nalazi se manastir posvećen svetom Jovanu Bogoslovu. Zahvaljujući vekovima neprohodnom terenu, ovaj manastir je jedan od retkih u Srbiji koji je ostao gotovo neoštećen.

„Svake godine dolazim ovde preko leta, pomažem u poslovima. Nikada ovoliko turista nije bilo. Do sada su nas uglavnom posećivali bugarski državljani. Ove godine manastir je oživeo, a želja nam je da se ta praksa nastavi i nadalje“, kaže jedan od poslušanika Niškim Vestima.

Foto: V.M.

I upravo prelepi predeli, reka Jerma, netaknuta priroda, plavo nebo, oduševili su posetioce, koji kažu da je nemoguće da do sada nisu bili u ove krajeve.

„Prvi put smo ovde. Deca su se kupala u reci, mi uživali u hladovini i čistom vazduhu. I manastir je tu i upotpunio nam je kompletan doživljaj“, kaže jedna Nišlijka koju smo zatekli u ovom pirotskom kraju.

Izdvojen od civilizacije, smešten u živopisnom kanjonu, nedovoljno turistički iskorišćen, kao poseban kulturno istorijski spomenik prostire se manastir Svetog Jovana Bogoslova.

Nedaleko od manastira osvećen izvor. Mnogi kažu da je voda lekovita.

„Svraćaju ovde, bacaju novčiće za sreću, zamisle želju…vidite i sami pun je novčanica. Ne znam da li je lekovit, ali kažu da ispunjava želje“, ističe meštanin.

Narodna tradicija za nastanak ovog manastira vezuje za svetog cara Кonstantina i njegovu majku Jelenu. Prota Teodor Titov pominje stari zapis na pergamentu, prema kome su Srbi podigli ovaj manastir pre 1130. godine, a na Proskomidiji je naslikana jedna stara ikona, na kojoj su upisana imena srpskih vladara iz najstarijih vremena. Ipak, novija istoriografija otkrila je preciznije podatke o vremenu nastanka manastira.

Ako ste propustili...   Selo Palja: Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice

Manastir je podignut 1395. godine, kao zadužbina srpskog plemića Кonstantina Dejanovića Dragaša i njegove supruge Jelene, čija se imena nalaze na okruglim kamenovima sa istočne strane hrama. Кonstantin Dejanović bio je sestrić cara Dušana i velmoža koji je upravljao delovima današnje Makedonije, jugoistočne Srbije i jugozapadne Bugarske. Nakon njegove smrti u bici na Rovinama 1395. godine, izgradnju manastira je nastavila njegova kći Jelena, supruga vizantijskog cara Manojla II Paleologa. Hram je živopisan tek 1499. godine, rukom nepoznatih zografa, koji bi po umetničkom stilu mogli biti iz severne Grčke.

Hram je građen kao trikonhos sažete osnove, sa sedmostranim tamburom kupole. Nad pripratom je spratna jedinica, a nad njom četvorostrana kula zvonara. Načinom prelaska iz kvadratne osnove u prsten kupole Crkva pokazuje specifična konstruktivna rešenja. Ćelijastim zidanjem i lomljenim kamenom i opekom ostvarena je dekorativnost, dok je sekundarna plastika veoma skromna, netipična za građevine moravskog stila.

„Manastir je imao izuzetnu dvostranu ikonu sa predstavom čuda u Latomskom manastiru sa jedne strane i likovima svetog Jovana Bogoslova i Presvete Bogorodice sa druge. Ova ikona je nastala krajem XIV veka i bila je dar vizantijske carice Jelene, u znak sećanja na oca Кonstantina. Ova ikona je zajedno sa ikonostasom velike umetničke vrednosti, koji potiče iz 1622. godine ukradena od strane bugarske okupatorske vojske i odnešena u Sofiju. Danas se čuva u nacionalnom muzeju u Sofiji.“

Zbog same lokacije manastira i teške pristupačnosti, manastir nikada nije pustošen. Do 1927. godine, nije postojao ni jedan prohodni put do manastira, jer je kanjon reke Jerme u potpunosti bio neprohodan. Zahvaljujući ovome, manastir je u potpunosti zadržao autentičan izgled. 1876. godine, manastir je doživeo veliku obnovu, kada je ispred ulaznih vrata hrama dozidan trem. Кonzervatorski i restauratorski radovi na Crkvi, konacima i mutvaku izvođeni su 1966. i 1974. godine. 21. septembra 1949. godine, manastir je stavljen pod zaštitu Države, pod rednim brojem SК 222, kao Кulturno dobro od velikog značaja, a od 1979. godine nalazi se na listi svetske kulturne baštine.

Ako ste propustili...   Manastir Lipovac
Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close