Briga za divljač u zimskom periodu: Lovci i stručnjaci na zajedničkom zadatku

Kad lišće opadne sa grana, kad su usevi skinuti i kad je na oranicama sve manje ljudi koji se bave poljoprivredom, kad su jutra hladna, a u nekim krajevima zemlje okovana mrazom i snegom, počinje period pojačane brige za divljač, kao i glavni deo lovne sezone.

Hrane za divljač ima sve manje, posebno u ravničarskim lovištima gde je letina skinuta, a njive preorane. Divljač se mora intenzivnije prihranjivati, vodeći računa da su hranilišta mozaično raspoređena u lovištu. Dinamika prihrane tokom zime u direktnoj je vezi sa raspoloživim izvorima prirodne hrane u lovištu. Sa prihranjivanjem treba početi na jesen (oktobar/novembar), radi navikavanja dolaska životinja na hranilišta i radi postepenog obezbeđivanja telesnih rezervi koje su neophodne za preživljavanje u nepovoljnim vremenskim prilikama, piše M. Strnad u Listu o lovstvu Predator.

Prihranjivanje nipošto ne podrazumeva puko iznošenje kukuruza do hranilišta, već čitav niz kompleksnih aktivnosti i mera kojima se obezbeđuje što bolji kvalitet, raznovrsnost i nutritivna vrednost hraniva.

Ako se iznosi sočna hrana, treba imati na umu da se iznose količine koje podmiruju procenjenu dnevnu potrošnju, kako se izložena hrana ne bi smrzavala na tlu i štetno delovala na varenje divljači. Poznato je da srna nerado uzima kabastu hranu iz hranilišta pa je stoga dobro oboriti poneko stablo lišćara ili bršljanom obraslo stablo, čime bi se, uz prirodnu prihranu srne, smanjile i štete na šumskim sastojinama.

Treba voditi računa i o tome da divljač brže troši zalihe masnoće u potrazi za hranom u delovima pokrivenim snegom i ledom pa je u tim uslovima, pored stalne brige o prihrani, potrebno praviti i staze (prtine) kojima bi se divljač lakše kretala, a naročito ako se na snegu stvorila ledena pokorica.

Posebne mere opreza moraju se preduzimati prilikom organizacije i realizacije lova, kako zbog bezbednosti lovaca, tako i zbog zaštite divljači.

U periodu kada su ženke divljih svinja visokogravidne i polako se odvajaju od krda da bi pripremile loge za prašenje, često same dolaze na hranilišta, pa lovci moraju voditi računa da ne žure sa hicem, jer se ženke lako mogu zameniti sa mužjakom.

Foto: Nenad Jovanović

U ovom periodu se sprovođenjem selektivnog (uzgojnog, probirnog) lova smanjuju prirodni gubici jer plan odstrela podrazumeva najveće učešće najmlađih jedinki, kao i određeno učešće prestarelih jedinki, a one su najpodložnije negativnim faktorima koji utiču na njihovo preživljavanje u zimskom periodu (uticaj predatora, hladnoće i nestašice hrane, pojačano trošenje masnog tkiva zbog uznemiravanja i dr).

Takođe, u ovom periodu se posebna pažnja poklanja i kontroli stanja i regulisanju brojnosti divljih vrsta zveri (predatora), radi zaštite života i zdravlja ljudi i njihove imovine, ali i divljih vrsta u lovištima, u skladu sa propisima iz oblasti lovstva.

Ovde se ne sme zanemariti i uticaj klimatskih promena (kišna proleća, vrela leta, suve i sve toplije zime) na divlje vrste i njihova staništa,zbog čegasu lovni radnici i lovci prinuđeni da svoje aktivnosti prilagođavaju ovim promenama ida se maksimalno angažuju na sprečavanju, suzbijanju i prevazilaženju posledica njihovih dejstava u lovištima.

Mo­žda se tre­nut­no naj­vi­dlji­vi­ji efe­kti klimatskih promena na divljim vrstama pokazuju na divljoj svi­nji. Biološka adaptacija di­vljih svi­nja na klimatske promene ma­ni­fe­stu­je se kroz pro­me­ne njihovog  po­na­ša­nja i promene u re­pro­duk­ci­ji, što za posledicu ima po­ve­ća­nje broj­no­sti ove vrste.

Određene posledice klimatskih promena primećene su i kod srne, i to od gubitka teritorijalnosti po čemu je ova vrsta bila poznata („divljač staništa” koja obeležava svoju teritoriju), čime je poremećen razvojni ciklus u populaciji, preko sve kasnijeg skidanja basta sa rogovlja, do skraćenja ili izostajanja embriotenije zbog čega dolazi do ubrzanog razvoja embriona i prevremenog lanjenja (često i gubitka ploda).

Upravo zato se moraju mobilisati sve snage u lovstvu, od nauke i struke do lovaca, da se pronađu što kvalitetnija rešenja za unapređenje stanja divljih vrsta i njihovih staništa kroz adaptivne modele upravljanja.

Naravno, pre svega treba voditi računa o zaštiti zdravlja angažovanih lica, uz obavezu svih da se pridržavaju propisanih mera i da stalno imaju na umu da  čuvajući sebe čuvaju i one oko sebe. Zdravi ljudi – zdrava divljač.

Ovaj tekst je deo projekta „Promocija lovstva kroz prezentaciju lovnog i eko turizma, značajnih projekata iz oblasti lovstva kao što su monitoring i reintrodukcija divljači i borbe protiv nelegalnog lova“ koji je finansira Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprava za šume.

Ključne reči

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close