Čuvar istorije i simbol glavnog grada: Planina Avala

Planina Avala kraj Beograda je visoka 506 metara, zbog samo šest metara je planina a ne brdo.

Ova planina bogata je biljnim i životinjskim svetom a ima i dva izvora Ladna Voda i Sakinac. Omiljeno je izletište brojni Beograđanima.

Srpski lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije Josif Pančić napisao je još 1856. godine Popečiteljstvu prosevčenija da je: „Avala ugrožena i da će nestati biljni i životinjski svet ako se nešto ne preduzme…” Na osnovu tog pisma, Knjaz Miloš donosi naredbu 1859.godine da se Avala zagradi i tako spase od propadanja. Gotovo vek kasnije, 1947, proglašena je za Nacionalni park.

O Avali nam je ostao i zapis Feliksa Kanica, mađarskog putopisca, jednog od najvećih poznavalaca jugoistočne Evrope, iz 1868. godine: „U podnožju na severozapadnoj strani Avale nikla je jedna šumarska kućica sa velikim rasadnikom i vrtom, gde se pripremaju kulture za park, koji sada okružuje staru tursku tvrđavu. Hotel sa restoranom i tramvajskom prugom treba uskoro od Avale da učine za Beograd ono što je Kalemberg za Beč.”

Ako ste propustili...   Zemunsko hvatanje zjala

SPOMENIK NEZNANOM JUNAKU

Simbol Avale podignut je 1938. godine po naredbi kralja Aleksandra I Karađorđeviča, je spomenik Neznanom junaku. Nalazi se na najvišoj koti planine i delo je poznatog vajara Ivana Meštrovića. Smešten je na mestu bivšeg srednjevekovnog grada Žrnova.

Foto: Luka Stojković

Priča o ovom spomeniku počela je 17.oktobra 1914. godine. U blizini starog utvrđenja poginuo je jedan srpski nepoznat vojnik. Ceneći njegovu veliku hrabrost nemački vojnici su ga uz počasti sahranili na tom mestu i postavili natpis: „Jedan nepoznat srpski vojnik”. Posle rata meštani mu podižu skromno spomen obeležje koje se sada nalazi u porti crkve u Belom potoku.

I junaku Prvog srpskog ustanka Vasi Čarapiću, iz Belog Potoka podignut je spomenik na severoistočnim padinama Avale. Tu je i spomenik junacima Drugog svetskog rata koji su dolazeći na proslavu dvadesetogodišnjice oslobođenja Beograda u kojoj je učestvovala Crvena armija oktobra 1964. godine nastradali u avionskoj nesreći. U delegaciji su bili Maršal Birjuzov i general Ždanov. Godinu dana kasnije podignut je spomenik Sovjetskim veteranima, rad Jovana Kratovilova.

Ako ste propustili...   Odvažni OZREN: Sa vrha Leskovik kao na dlanu planine u okolini Sokobanje
Foto: Luka Stojković

TV toranj na Avali, sa koga se za lepog vremena vidi Beograd kao na dlanu ali i pola Šumadije, nikao je po drugi put. Bio je visok 202,87 metara i nije bio ukopan u zemlju već se oslanjao na tvdom tlu na tri „noge”. Njega je 37. dana NATO agresije na našu zemlju, 29. aprila 1999. godine srušila avionska bomba. Deset godina kasnije ponovo se vinuo u nebo u svoj svojoj lepoti. Od svog prethodnika, mada su gotovo identični, viši je za dva metra i 30 centimetara. Sada je na 122. metru tornja otvoren restoran sa vidikovcem. Za detaljnije informacije možete pogledati sajt www.avalskitoranj.rs na kome možete proći i virtuelnu turu Avalom, ili pozvati broj telefona 011/3693-251. Karta za posetu tornju košta 300 dinara, đaci, studenti i penzioneri plaćaju upola manje, a deca do sedam godina, invalidi, osobe sa posebnim potrebama i njihovi pratioce plaćaju simbolično – jedan dinar.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close