Logor Crveni krst

Кoncentracioni logor na Crvenom krstu u Nišu formirali su Nemci u septembru 1941. godine. U logoru su bili zatočeni rodoljubi, bez obzira na političku opredeljenost, kao i veliki broj Jevreja i Roma. Od preko 30 000 ljudi zatočenih u logoru više od 10 000 je streljano na Bubnju, a veliki je broj interniran u Austriju, Nemačku, Poljsku, i Norvešku gde su bili prinuđeni na robovski rad. Mučenja, zlostavljanja, streljanja, nepodnošljivi uslovi boravka, hladnoća, glad, sistematski i sadistički su primenjivani protiv običnih ljudi čija je najčešća krivica bila to što su Srbi, Jevreji ili Romi. Ali, ni najžešća tortura ne može da uništi ljudski duh i želju za slobodom. Grupa od 147 golorukih logoraša je 12. februara 1942. godine napala stražare i pokušala proboj iz logora. U tome je uspelo njih 105, a 42 su ostavila svoje živote na logorskim žicama. To je ujedno prvo organizovano bekstvo iz nekog logora u porobljenoj Evropi.

Foto: Facebook strana Narodnog muzeja Niš

Nemci su još više pojačali teror u logoru, koji im je služio za najmračnije ideje koje ljudski um može da smisli sve do 14.septembra 1944. godine, kada su, mesec dana pre oslobođenja Niša, napustili logor.

Foto: Facebook strana Narodnog muzeja Niš

Posle rata prikupljen je obiman materijal koji obuhvata dokumenta, isprave, pisma, oružje, lične predmete i fotografije logoraša. U zgradi logora na 25-godišnjicu proboja od bekstva logoraša 12. februara 1967. godine, otvoren je Memorijalni muzej „12. februar“, kao večito sećanje na stradanje i herojski otpor. Zločini se ne smeju zaboraviti.

Autor teksta: Nebojša Ozimić

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close