Krajkovac: Manastir Sveti Jovan

Srednji vek je na prostorima Dobriča ostao upamćen kao vreme velikih preokreta i raznih vlasti. Do XI veka ovde su živeli Srbi,  ali pod vlašću Vizantije.

U XII veku teritorija je bila sastavni deo države Stefana Nemanje, dok mu je prestonica bila u blizini Kuršumlije.  Odlaskom Stefana Nemanje i preseljenjem prestonice u Ras, ovaj prostor postaje pogranični pojas prema Vizantiji. Dobrič je u XIII veku bio poprište bitke između Stefana Dečanskog i bugarske vojske. Posle Kosovskog boja,  kao turski vazal,  ovim krajevima vlada kneginja Milica, a posle i njen sin Stefan. Kad je Stefan umro,  vladar postaje Đurađ Branković, koji je poražen od Turaka i Dobrič biva osvojen.

Foto: Vidi Srbiju

Prvi turski popis na području Dobriča obavljen je 1444.i 1445. godine. On daje mnoštvo podataka o srpskim pokorenim selima i dragocen je za istoriju ovog kraja. Iz popisa se vidi da su sela, jedno ili više njih, pripadala jednom timaru. Timar je bio vlastelinski posed,  a vlasnik timara bio je dužan da po naređenju sultana ide u vojsku i da u rat vodi određeni broj vojnika sa svog poseda. Timari su dodeljivani obično isluženim turskim veteranima,  najčešće janičarima i drugim,  poreklom Srbima. Vlasnik timara mogao je biti i sluga ili rob, koga bi paša ili turski gospodar,  najčešće privremeno osamostaljivao zbog njegove vernosti u službi,  dodeljujući mu u vlasništvo komad zemlje.

Po popisu, Krajkovac je imao 45 domova, a prihod od sela iznosio je 3.755 akči. Bilo je najpre timar čakir baše Umura,  ali mu je oduzet i dat emiršikaru Balabanu,  jer su se „nevernici“, žitelji Krajkovca,  žalili na Umura.

Ako ste propustili...   OKTOBAR: Sajam automobila u Nišu

U takvim okolnostima podignut je i živeo manastir Sveti Jovan, po rečima Tihomira Tanasijevića, centar duhovnosti i kulture ovog kraja. Značaj manastira za ovaj kraj pokazuju i trgovačke knjige Dubrovnika iz XIV veka. U tim knjigama stoji zapis da su trgovali sa monasima iz Krajkovca. Mesto nekadašnjeg manastira udaljeno je oko 1 kilometar od zaseoka Sibovac. Pretpostavlja se da je izgrađen u Srednjem veku i da je porušen već na početku turske vladavine.

Foto: Vidi Srbiju

Ne znamo pouzdano ktitora manastira, ali Mirčetić navodi da se u hrisovulji (legatu) kneza Lazara,  koja se čuva u sremskom manastiru Vrdniku, nalazi i spisak sela poklonjenih manastiru Ravanica,  pa se tu pominje i  Balajin Brod, današnji Balajnac,  na Moravi. Znajući da se manastir nalazi između Kruševca i Balajnca, moguće je da je baš knez Lazar ktitor manastira. Takođe, na crkvenom zvonu u Aleksandrovu se može pronaći zapis gde piše da zvono poklanja knez Lazar, ali nije poznato kome je zvono poklonjeno. Feliks Kanic beleži da je već u rimsko doba  na Moravi imao prelaz za put koji je od Niša,  ispod kastela severno od Bresnice, današnje Azbresnice, preko Malog Jastrepca,  a zaštićen kastelima kod Vrćenovice i Kuline,  vodio do čuvenih termi  Ribarske Banje i dalje prema Kruševcu. Ovaj put korišćen je i kasnije. Ipak, ime ktitora ostaje nepoznanica.

Ako ste propustili...   Naša sela: Sve više mladih voćnjaka i vinograda

Manastir je bio okružen zgradama (konacima i ostavama). U njegovim ruševinama je pronađen veliki broj ploča, kojima je popločana krajkovačka crkva. Po predanju, manastir je imao 12 kaluđera, koji su se bavili zemljoradnjom, ribarstvom i pčelarstvom. Manastirski ribnjak (kaluđerski ribnjak) bio je u blizini i poznavao se do pre nekoliko decenija. Pčelinjak manastira nalazio se na teritoriji današnjeg sela Kovanluk pa je zato selo i dobilo ovo ime. Naziv Kovanluk je turskog porekla, a označava pčelinjak (kovan, kogan – košnica).  Oko manastira je 1,8 hektara manastirskog imanja. Tu se nalazi izvor slabe izdašnosti koji nikad ne presušuje, a veruje se da leči od bolesti očiju.

Foto: Vidi Srbiju

Na mestu nekadašnjeg manastira 1925. godine podignuta je nova crkvica od kovanica. Inicijator podizanja crkvice bila je Lepa Mladenović iz Padine.

Meštani okolnih sela okupljali su se svake godine na dan Svetog Jovana sve do pedesetih godina prošlog veka. Posle toga je 7. juli proglašen kao Dan ustanka u Srbiji, a narod je odlazio na Mali Jastrebac. Crkviče, kako su ga zvali meštani, bilo je zaboravljeno i ruinirano.

2007. godine crkva je obnovljena iz temelja. Temelj je osvetio tadašnji vladika niški, a današnji patrijarh srpski Irinej. Najviše priložnika za obnovu manastira bilo je iz zaseoka Sibovac. Jedan od glavnih inicijatora za podizanje crkve bio je Zlatko Milojević iz Sibovca.

Foto: Vidi Srbiju
Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close