Nekada turistički cvet – danas banja koja se “diže iz pepela”

Nekada je glavnim šetalištem u Niškoj Banji šetalo na desetine hiljada turista iz čitave Srbije, najviše sa severa – to već decenijama unazad nije slučaj.

Mnogo faktora uticalo je da se turisti odlučuju za neke druge srpske banje, ali se poslednjih godina na tom planu ipak nešto i menja.

Kada su se pojavili besplatni vaučeri koje je odobrila vlada, prve godine na spisku nije bilo zainteresovanih iz ove banje ali se i tu situacija promenila te na tom spisku danas ima smeštaja koji su u ovoj banji nadomak Niša.

Prošle godine je sređen centralni park, uređene staze i popravljen popularni stakleni most. Svakog dana sređuje se još po nešto a nadležni u banji obećavaju da će uskoro Niška Banja zasijati novim neodoljivim sjajem.

INFO

Niška Banja je smeštena na južnom delu niške kotline, pod šumovitim Koritnikom, visokim do 808 m, koji je poslednji zapadni ogranak Suve planine. Niška Banja je sa severa okružena masivom Svrljiškim planinama i Svrljiškom klisurom, dok se sa istočne i zapadne strane nalazi otvoren prostor.

Prema prvim rezultatima popisa iz 2011. u banji je živelo 4.380 stanovnika,  prema popisu iz 2002. 4.437 stanovnika, a prema popisu iz 1991. 4.179 stanovnika.

Niška Banja spada u II grupu najrazvijenijih banja Srbije zajedno sa Banjom Koviljačom, Bukovičkom Banjom i Mataruškom Banjom, koje, pojedinačno gledano, ostvaruju preko 100.000 noćenja godišnje, sa relativno razvijenom lečilišnom funkcijom, solidnom materijalnom bazom i povoljnim položajem (blizina komunikacijskih pravaca, gradskih naselja i drugih činilaca).

Prirodni lekoviti faktori u Niškoj Banji su blaga, umereno-kontinentalna klima, termomineralne vode, prirodno mineralno blato i lekoviti gasovi. Lekovite vode, koje izviru sa pet izvora („Glavno vrelo“, „Suva banja“, „Školska česma“, „Banjica“ i „Pasjača“), pripadaju grupi zemnoalkalnih homeotermi (36-38 °C), blago mineralizovanih, slabo radioaktivnih sa kapacitetom od 56 litara u sekundi.

TERMALNA VRELA

Voda iz izvora Niške Banje ističe kao mešavina tople i hladnih komponenata, od čije razmere zavisi njena izdašnost i temperatura. Lekovita mineralna voda u Niškoj Banji koristi se iz tri izvora različite temperature i radioaktivnosti:

Glavno vrelo

Na koti 248,47 na steni oko 2,5 metra ispod površine terena nalazi se Glavno vrelo, glavni banjski objekat sa prvobitnom rimskom kaptažom, izvedenom u vidu kupolastog bunara ozidanog u slojevima od opeke i bigra, iz koje odozdo izbija topla voda i penje se pod vrh kupole. Glavno vrelo spada među najizdašnije homeotermne srpske banjske izvore, sa minimalnim proticajem vode od 35 l/sec i temperaturom vode od 38,2° do 38,5°S. Sadržaj minerala u vodi je neznatan. Voda sa Glavnog vrela pripada radioaktivnim homeotermama, čija radioaktivnost iznosi 10,53 do 13,4 Mahovih jedinica. Lekovito svojstvo voda ove tereme potiče od radona i mikroelemenata.

Ako ste propustili...   Niška Banja sve traženija: Rekonstrukcija najvećeg hotela kreće na jesen

Suva banja

Vrelo Suva banja javlja se na ukrštanju Nišavskog i Studenskog raseda, 300 m jugoistočno od „Glavnog vrela“ i prvobitno se pojavljivalo samo povremeno, posle otapanja snega i obilnih prolećnih kiša, kao mlaki izvor, na koti za oko 30 m višoj od „Glavnog vrela“ (kota 274). Zato je pećinska terma Suva banja, okarakterisana kao primer prividnog presušivanja vrela u kraškim terenima (pa otuda i potiče njen naziva). Objašnjava se bifurkacijom podzemnog toka koji „hrani vrelo“, bitnim procesom morfološko-hidrološke evolucije kraških terena. Zbog takvog hidrotermalnog mehanizma ranije je ova snažna pećinska terma bila pseudoperiodski izvor, jer je za vreme niskog stanja ceo podzemni tok oticao kanalom i izbijao na nižim stalnim izvorima.

Radioaktivnost vode ovog izvora je nižeg stepena, a mineralni sastav sličan ostalim. Godine 1931. se pristupilo izgradnji „Hladnog kupatila“ (bazen 5) za lečenje bolesnika sa labilnim nervnim sistemom.

Posle Drugog svetskog rata izvor Suva banja ponovo presušuje, pa je po projektu profesora Pećinara (1956) izvršeno drugo spuštanje izliva Suva banja za 8,5 m, na kotu 265,70, čime su nastale promene u kraškom hidrauličkom sistemu Glavno vrelo-Suva banja. Vrelo Suva banja daje od 14 do 42 litra vode u sekundi, čija temperatura varira od 12 °C do 39 °C. Vode sa ovog vrela pripadaju radioaktivnim homeotermama. Radioaktivnost se kreće između 5,96 i 6,75 Mahovih jedinica. Radioaktivnost je najveća pri maksimalnoj temperaturi vode Suve banje.

Školska česma

Vrelo Školska česma u Niškoj Banji (kod stare škole, odatle i naziv), čija je izdašnost 2,5 litara u sekundi, a temperatura vode od 17°-19 °C. Merenja sprovedena od 1931. do 1999. godine pokazala su da je maksimalna temperatura vode „Glavnog vrela“ iznosila 41,3 °C, a minimalna 19 °C, dok su se temperaratura vode vrela Suva banja kretale između 39,4 °C i 11 °C.

Ako ste propustili...   VidiSrbiju - Sve ono što SRBIJA ZAISTA jeste

Karakteristike  voda Niške Banje

Termalne vode radonskih oligomineralnih izvora Niške Banje sačinjavaju tri komponente: topla, hladna stalna i hladna povremena (bujično-kraška) komponenta. Vode termalnih radonskih oligomineralnih izvora, glavnog vrela i Suve banje su istog porekla, što se vidi po hemijskom sastavu, količini radijum emanacije, po temperaturi i mestu izbijanja.

Od posebnog značaja je činjenica da je spektrohemijskom analizom 1956. prvi put konstatovano prisustvo mikroelemenata, oligominrala, rubidijuma i cezijuma u termalnoj vodi Niške Banje. Prisustvo oligominerala u termalnoj vodi, pored balneološke vrednosti, ima poseban značaj za izučavanje porekla termalne vode Niške Banje.

Prema kategorizaciji iz 1997. prirodne oligominralne vode iz Glavnog izvora Niške Banje pripadaju kategoriji kalcijum-hidrokarbonatnih, radonskih oligomineralnih, hipertermalnih voda.

Banjska voda, prema savremenim istraživanjima u sebi sadrži – alkalne karbonate sa tvrdoćom 5,0, i pH 7,4, natrijum hlorid 0,90 mg/lit, natrijum sulfat, kalcijum karbonat, magnezijum karbonat, silicijum-dioksid, oksid gvožđa i aluminijuma, slobodnu ugljenu kiselinu, litijum 0,022 mg/lit, cezijum 0,01 mg/lit, stroncijum 0,22 mg/lit.

Radioaktivnost voda Niške Banje je od 2,85 do 9,69.10−9 Ci/lit. Termalne vode Glavnog vrela Niške Banje sadrži veoma malu koncentraciju radijuma, koji je u ovoj vodi mogao biti određen tek posle uparavanja veće količine vode. Dobijena vrednost iznosi oko 3,8.10−12 g/lit, i značajno je manja od sadržaja radijuma u drugim vodama. Skoro sva radioaktivnost vode Glavnog vrela potiče od sadržaja radona i kreće se oko 4.9,69.10−9 Ci/lit (koncentracija radona u ovoj vodi menja se u toku raznih perioda režima ovog vrela). Prema tome, može se zaključiti da u ovoj vodi ne postoji radioaktivna ravnoteža između radijuma i radona. Voda ima nesrazmerno više radona nego što bi prema uslovima ravnoteže trebalo da ima. Voda Glavnog vrela se delom rastura i posle podzemnog toka kroz radioaktivni teren ona izbija na više mesta nizvodno duž potoka Glavnog vrela. Koncentracija radona u vodi ovih izvora je znatno veća i na jednom od izvora kod „Školske česme“ ona dostiže vrednosti 40.9,69.10−9 Ci/lit. Istraživavima je dokazano da ove vode potiču od Glavnog vrela a da su se naknadno aktivirale radonom prolaskom kroz teren koji sadrži radijum koji nakon radioaktivne transformacije permanentno prelazi u radon.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close