Orlovi krstaši: Ovog proleća Srbija je bogatija za čak dva gnezdeća para

Populacija najugroženije vrste ptica, orla krstaša u Srbiji, ovog proleća bogatija je za čak dva gnezdeća para, objavilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, uoči Svetskog dana biodiverziteta.

Na krajnjem severu vojvođanskog Banata živeo je poslednji par orlova krstaša, ptice koja se nalazi na  nacionalnim simbolima – zastavi i grbu Srbije.

Gubitak staništa, ubijanje i trovanje doveli su krstaše na prag izumiranja u Srbiji, a sada su stvari krenule na bolje za ovu vrstu, kažu u EU info centru.

Foto: EU info centar

Suočeni sa ovako teškom situacijom ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u proleće 2017. godine započeli su program čuvanja gnezda.Ova aktivnost imala je za cilj da spreči uznemiravanje i ugrožavanje poslednjeg para krstaša u najosetljivijem periodu godine, kada podižu potomstvo. Od marta do jula orlove su nadgledali i čuvali volonteri čiji je boravak na terenu u prethodne 3 godine doprineo uspešnom gnežđenju i izletanju 5 mladunaca.

„Srećan sam i izuzetno ponosan što nakon dugih godina strepnje i neizvesnosti danas možemo da saopštimo javnosti da se orao krstaš vraća na nebo iznad Srbije. Ovo je značajno dostignuće za našu organizaciju i uopšteno zaštitu ptica i prirode u Srbiji. Pokazali smo da ujedinjeni stručnjaci, brojni građani, državne institucije, privreda i mediji imaju snage i volje da naprave velike promene“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dodaje: „Nadali smo se uspehu zato što iskreno verujemo u sve što radimo. Uz podršku Evropske Komisije kroz projekat „PannonEagle LIFE“ koji u Srbiji sprovodimo sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i saradnju sa organizacijama iz Mađarske, Slovačke, Češke i Austrije stekli smo neophodne veštine i znanja. Primenili smo iskustva uglavnom mađarskih kolega koji više od 40 godina uspešno rade na zaštiti krstaša“.

Tri gnezdeća para orlova krstaša jesu uspeh, ali ornitolozi poručuju da i dalje ima razloga za brigu. Gubitak staništa i hrane i dalje prete orlovima. Novi parovi u mnogim delovima Vojvodine ne mogu da pronađu stara stabla na kojima bi napravili svoja velika gnezda. Pašnjaci na kojima žive tekunice, omiljeni plen krstaša, ubrzano nestaju usled preoravanja. Stručnjake izuzetno zabrinjavaju učestali slučajevi trovanja divljih ptica i drugih životinja, a neki od njih ovog proleća dogodili su se u neposrednoj blizini staništa krstaša.

„Ove godine postavili smo nove metalne platforme za gnežđenje orlova, nastavili košenje zaraslih pašnjaka, započeli sadnju drveća i obezbeđivanje plena kao dodatne mere za oporavak populacije krstaša. Apelujemo na građane da budu savesni i pesticide u poljoprivredi koriste odgovorno i prema uputstvima, a da slučajeve namernog trovanja životinja prijave policiji i tužilaštvu“, kaže Mirjana Rankov, koordinatorka projekta „PannonEagle LIFE“ u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije planira da ove godine po prvi put jednog mladunca orla krstaša obeleži satelitskim odašiljačem kako bi imali bolji uvid u ponašanje mladih krstaša po napuštanju gnezda. Takav način praćena pruža informacije kuda se ptica kreće, gde lovi, a ukoliko se predugo zadržava na jednom mestu moguće je posetiti ga i proveriti da li je sa pticom sve u redu.

Ako ste propustili...   Prkosni Maglič: Vekovima čuva tajnu svog nastajanja (FOTO)
Foto: Orao krstaš (EU info centar)

Projekat „Pannoneagle LIFE“ se sprovodi uz finansijsku podršku LIFE programa Evropske unije i traje do 2022. godine. Cilj projekta, oko koga se okupilo 13 partnera iz Mađarske, Austrije, Slovačke, Češke i Srbije, je da se poveća populacija orla krstaša u Panonskoj niziji uz značajno smanjenje stradanja gde je ljudski faktor presudan.

Ako ste propustili...   Prkosni Maglič: Vekovima čuva tajnu svog nastajanja (FOTO)

Za zaštitu životne sredine u Srbiji, EU je do sada donirala preko 400 miliona evra. Projekti podržani u ovoj oblasti u Srbiji obezbeđuju finansijska sredstva namenjena za poboljšanje kvaliteta vazduha, klimatske promene, upravljanje otpadom, upravljanje vodama, zaštitu prirode i biodiverziteta, kontrolu industrijskog zagađenja, kontrolu hemikalija, upravljanje bukom, i unapređenje zakonodavnog okvira, a posebno učešće javnosti u procesu donošenja odluka i odgovornost za štetu prema životnoj sredini.

Foto: Orao krstaš (EU info centar)
Ključne reči

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close