Pančevo

Pivara Pančevo

Razgledanje Pančeva počeli smo, a gde drugo, nego od čuvene pivare Đorđa Vajferta. U samu pivaru nismo mogli da uđemo, s obzirom da se ture zakazuju i da je bio praznik, ali zato smo uživali sedeći ispred stare zgrade, pijući kraft pivo na klupici pored i razmišljajući koliko je Vajfert bio moćna osoba onog vremena.

Đorđe Vajfert rođen je u Pančevu 1850. godine gde je živeo do punoletstva. Kasnije odlazi na školovanje u Nemačku gde uči tehnologiju pravljenja piva. Kada se vratio u Pančevo, širi proizvodnju piva i na Beograd.

Đorđe Vajfert je  bio jedan od najbogatijih Evropljanina,Nemac po narodnosti Srbin po opredeljenju. Imao je u svom posedu i rudnike u Boru i Kostolcu (ukupno čak jedanaest rudnika)…. U srpsko-turskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac, i za hrabrost je odlikovan srpskim ordenom. Na ovaj orden je bio posebno ponosan, pa je po njegovoj želji, sahranjen sa njim.Godina 1873. po mnogo čemu je bila značajna za Đorđa Vajferta. Te godine postao je državljanin Srbije i pomagao razvoj državnih ustanova posle sticanja nezavisnosti od turske vlasti. Jedan je od osnivača Srpske trgovinske komore i njen prvi predsednik, kao i jedan od osnivača i prvi guverner Narodne banke Srbije.

Foto: Blog Putoljub

Vajfert je čitav svoj život pomagao Srbiji – osnovao je fond za brigu o gluvonemoj deci, učestvovao u obnovi Beograda nakon Prvog svetskog rata, donirao sredstva za izgradnju zgrade Srpske akademije nauke i umetnosti, podigao Bolnicu za majku i dete i uradio još mnogo, mnogo toga. Koliko je voleo Srbiju, svedoči i to da je pisao ćirilicom.

U okviru pivare otvorena je pivnica. Ovde možete probati pivo iz domaće proizvodnje, ali leti (još uvek dozreva, pa nije bilo moguće sada da ga probamo). Atmosfera je prijatna, bilo bi šteta da preskočite ovo mesto.

Vajfertova pivara; Foto: Blog Putoljub

Tamiški kej

Dovoljno je da samo produžite strminom od pivare naniže, stići ćete do keja.

Tamiški kej; Foto: Blog Putoljub

Tamiš je reka koja izvire u severnim delovima rumunskih Karpata u delu koji se zove Cernei planine.

Ulaskom u Banat,on postaje spora, ravničarska reka koja je tek u zadnjih 60 km plovna. Za Pančevo je Tamiš bila jako značajna reka, s obzirom da je njegova veza sa Dunavom omogućila razvoj industrije.

Na reci su nanizani splavovi, restorančići i kafići, a moram priznati da je vrlo čisto, te boravak pored reke garantuje opuštanje.

Blizu keja je još par znamenitosti grada.

Crveni magacin

Ova masivna građevina je izgrađena 1785.godine i dominira kejom. U njoj se čuvalo žito.Sada se povremeno u njoj održavaju izložbe i služi kao magacinski prostor. Pored je vodotoranj, koji je pretvoren u piceriju, te se njegova zanimljiva arhitektura više ne vidi.

Crveni magacin; Foto: Blog Putoljub

Ovo je takođe jedna od mnogih lokacija u Pančevu gde su snimane scene iz nekih odkultnih filmova srpske kinematografije – Ko to tamo peva, Skupljači perja i Kad budem mrtav i beo. Na određenim mestima u gradu su snimani i Maratonci trče počasni krug…

Lokomotiva pored keja

Ova lokomotiva nalazi se u blizini Tamiškog keja. Iza nje je vetrenjača u kojoj je smešten restoran,a i u okviru voza,u jednoj od lokomotiva funkcioniše kafić.

1894 ovde je prošla železnica.

Naredne četiri decenije svi vozovi iz jugoistočne Evrope završno odredište „gvozdenim putem”, imali su u pančevačkoj varoši, a putnici nastavljali parobrodom sa pristaništa do Beograda, Zemuna i Novog Sada sve dok nisu podignuti železnički mostovi na Dunavu i Tamišu, u čijoj neposrednoj blizini i danas stoji tipsko zdanje stanice sa koje je do 1973. obavljan putnički, a do 1989. teretni saobraćaj.

Uspenska crkva

Bilo bi šteta doći u Pančevo, a ne posetiti ovu arhitektonsku lepoticu. Pročelje crkve krase dva visoka zvonika. Podignuta je između 1801 i 1810, prilozima narodnih dobrotvora, među kojima se nalazio i Karađorđe.

Foto: Blog Putoljub

Trg kralja Petra

Pored trga, na kome nedostaje spomenik kralju Petru, nalazi se veliki gradski park i Narodni muzej Pančeva,jedna zaista impoznatna građevina iz prve polovine 19. veka u kojoj se između ostalog čuvaju slike Paje Jovanovića, uključujući i čuvenu Seobu Srba, i predmeti iz Starčevačke kulture.

Trg Kralja Petra; Foto: Blog Putoljub

Nažalost muzej zbog praznika nije radio, tako da ga nismo obišli.

Pučka banka

Donošenje Austrougarske nagodbe i najavljeno ukidanje Banatske vojne granice stvaraju preduslove za čvršće povezivanje pančevačke sa privredom drugih delova tadašnje carevine. To omogućava Pančevu, dotada tradicionalno trgovačkom i zanatlijskom gradu u poljoprivrednom regionu, da izraste i u moćan finansijski centar.

Zgrada podignuta u stilu secesije, prema planovima budipeštanskih arhitekata,još uvek pleni svojom lepotom. Banku su osnovali pančevački Nemci 1868.

Zgrada Pučke banke; Foto: Blog Putoljub

Nalazi se na Trgu slobode, a za ljubitelje arhitekture, preko puta Pučke banke je još jedna lepa zgrada. Ulicom pored izlazite na glavni gradski trg.

Odmorili smo se u kafiću Galerija koji se nalazi blizu centra.

Tu smo parkirali auto, a kafić nam je privukao pažnju svojom izložbom. Naime unutar kafića bila su izložena  slike slovenskih božanstava.

Foto: Blog Putoljub

Svetionici Pančeva

Odavno želim da vidim svetionike, neobične građevine za našu zemlju. Oni su za mene bili nešto najosnovnije što ne treba preskočiti kada dođete u Pančevo.

Svetionicima se može prići sa kopna. Postoji odvajanje na putu od Beograda ka Pančevu, sa desne strane. Put je zemljani, te ćete do samih svetinika oko 500m morati da pešačite. U letnjim mesecima, pazite na gmizavce, s obzirom na šumu kroz koju prolazite.

Svetionici Pančeva; Foto: Blog Putoljub

Zovu ih još i “Vodene kapije grada”. Sagrađeni su 1909, za vreme vladavine Austrougarske, u vreme kada je Pančevo bilo jak industrijski grad. U njemu je postojala pivara, svilara, magacini žita a rekom Tamišom i Dunavom su se prevozili so, svila, drvena građa i ljudi.

Početkom dvadesetog veka tok Tamiša je skraćen prokopavanjem kanala. Po starom zakonu o plovidbi, svetionik se postavljao na desnoj strani na ušću u pravcu toka pritoke.Ovde je nedostajao  orjentir na levoj i desnoj strani, pa su nasukani brodovi bili čest prizor. Iz tog razloga su izgrađeni svetionici, jedini par postavljen sa obe strane reke, u svetu.

Toliko iz Pančeva,

Do sledećeg putopisa,

Pozdravlja vas Putoljub

Izvor: https://www.putoljub.rs/2021/05/pancevo.html

Ključne reči

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close