KALAFAT: Svetinje čuvaju divlji i skoro netaknuti biser prirode

Planina Kalafat prostire se severno od Niša, severno od gradskog jezgra, na potezu od prevoja Gramada u okolini Svrljiga, i skoro sve do desne obale Južne Morave. Najviši deo Kalafata, u atarima Knez sela, Gornjeg i Donjeg Matejevca i Kamenice, veoma je blizu gradskog jezgra.

I pored toga, boravkom na Kalafatu stvara se utisak divljine i netaknute prirode, kao da se nalazimo daleko od civilizacije. Najviši vrh planine se takođe naziva Kalafat i visok je 837 metara.

Foto: Miroslav Dokman

Najznačajniji kulturno-istorijski spomenici na Kalafatu su manastir Svetog Jovana iznad sela Gornji Matejevac iz 11.veka, crkva Svete Trojice ili “Latinska crkva” u Gornjem Matejevcu iz 11.veka, spomen kompleks na brdu Čegar, posvećen boju na Čegru iz 1809.godine, arheološko nalazište Humska čuka, iz neolita, brdo Vinik sa ostacima turskih tabija i laguma.

Foto: Miroslav Dokman
Samim tim, Kalafat je za građane Niša idealno odredište za boravak u prirodi, rekreativne i planinarske aktivnosti. Na samo 5 kilometara udaljenosti, vazdušnom linijom, od centra Niša, učiniće se da smo stotinak kilometara udaljeni od grada, najviše zbog guste šume, kojim je viši deo Kalafata obrastao.
Foto: Miroslav Dokman
Puno je planinarskih staza na Kalafatu, koje nimalo nisu zahtevne, a ovde preporučujemo kružnu stazu, ukupne dužine 16 km, koja počinje i završava se kod crkve Svete Trojice ili “Latinske crkve”u Gornjem Matejevcu, sa usponima na vrhove Kalafat (837 m) i Temeni vrh (730 m).
Foto: Miroslav Dokman
Trasa ove lokalne akcije je kružnog oblika, počinje i završava se kod crkve Svete Trojice ili “Latinske crkve” u selu Gornji Matejevac, i dalje vodi prema manastiru Sveti Jovan, te dalje, sevroistočno od manastira, širokim putem do raskrsnice Sliva, odakle se vrši uspon na vrh Kalafat (837 m). Sa vrha Kalafat, istom stazom silazi se nazad do manastira, odakle se odlazi u pravcu severozapada ka obližnjem Temenom vrhu (730 m), tačnije – platou ispod ovog vrha, obzirom da je Temeni vrh u gustoj šumi, obrastao rastinjem.
Foto: Miroslav Dokman
Široki put vodi od “Latinske crkve” do manastira Sveti Jovan, i potom od manastira do raskrsnice Sliva, podno vrha Kalafat. Nešto uža staza, ali sasvim prohodna i očišćena, vodi na završni uspon na Kalafat, od raskrsnice Sliva. Takođe, u pravcu Temenog vrha, prva deonica od manastira, do lovačke kuće, vodi širokim putem, koji se onda sužava, ali je i dalje potpuno prohodan i jasno obeležen. Od platoa ispod Temenog vrha, do izlaska na stazu iznad doline u kojoj je selo Kamenica, nekih 300 metara dužine, teren je blago neravan, ima sitnog kamenja na tlu, i ta deonica je jedina manje udobna za hodanja. Potom se do “Latinske crkve” ponovo ide širokom stazom.
Foto: Miroslav Dokman
Foto: Miroslav Dokman
Prelazak ove trase nije naročito zahtevan, staze su uglavnom široke i dobro su obeležene, zahvaljujući aktivnostima Planinarskog društva “Preslap”. Upravo na ovom području izvode se i planinarsko-rekreativno-edukativne akcije Planinarskog društva “Preslap”, uz podršku Grada Niša, a na kojima redovno učestvuje par stotina rekreativaca, dece i omladine.
Ključne reči

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close