Potomci solunskog ratnika obnavljaju spomen česmu u Miljkovcu

U selu Miljkovac nadomak Niša, u ataru lokalne crkve, nalazi se jedinstvena spomen česma koja gotovo čitav vek odoleva vremenu i svedoči o junacima kakvih je početkom prošlog veka bilo u niškom kraju. U čast solunskog ratnika Mihajla Đulizibarića, česmu je 1924. godine podigao njegov brat Milutin.

Sakrivena iza korova, spomen česma u Miljkovcu ni stručnoj, a ni široj javnosti nije bila poznata. Danas je deo liste kulturnih dobara grada Niša, a posebno je važna zbog toga što je potomke Đulizibarića, raštrkane po celom svetu, ujedinila u ideji da bude rekonstruisana.

“Ponosan sam i zahvalan dobrim, vrednim i predanim ljudima koji su toliko dugo istraživali i saznali čak više od onoga što smo mi kao potomci nekada čuli o našim precima. Oni su svoje završili, sada preuzimamo mi da, kao porodica, ujedinimo mogućnosti i što pre renoviramo ovaj ratni memorijal, za buduće generacije Đulizibarića, ali i druge poštovaoce srpske istorije”, kaže Filip Đulizibarić potomak hrabrog solunskog ratnika.

Potomci Mihajla T. Đulizibarića otkrivaju da su godinama dolazili u Niš pokušavajući da istraže svoje korene. A nisu malo saznali. Zanimljiva je priča o nastanku samog prezimena.

Foto: S.P.

“Porodica je nastala u Nišu, od Janka Jankovića koji je naš čukunčukundeda. Poginuo je 1809. godine u borbi sa Turcima u Prvom srpskom ustanku. U čast ocu, sinovi menjaju prezime u Đulizibarić. Znali smo da je Nikola Đulizibarić bio najstariji od petorice braće koji je posle smrti oca preuzeo brigu o porodici i odškolovao braću, Mihajla, Jovana, Milutina i Dragoljuba. Bio je i veliki dobrotvor niške Saborne crkve. Znali smo ko je njegova supruga i odakle je. Dolazili smo u Đuzinu videnicu. Čak smo se smejali jer je bila sva iskopana zato što su lovci na blago tražili ćupove, pričalo se da je bio bogat. Ali kad sam saznala za ovako velikog junaka, kad su me pozvali iz udruženja Kajmakčalan, ne mogu da opišem kakvo je to osećanje. Od neverice, preko sreće, tuge, sete, sve pomešano, rasplakala sam se, a onda sam krenula redom da zovem prijatelje i rođake da im kažem odakle potičem”, kaže Ljupka Trifunović, potomak Đulizibarića.

Ko je bio Mihajlo T. Đulizibarić

Foto: Privatna arhiva

Mihajlo T. Đulizibarić, potiče iz jedne od najpoznatijih niških trgovačkih porodica. Bio je diplomirani pravnik i najstariji od četvorice sinova Taska Đulizibarića.

Ako ste propustili...   Čuvar istorije i simbol glavnog grada: Planina Avala

Bio je učesnik balkanskih i Prvog svetskog rata i jedan od 1.300 kaplara, potporučnik-vodnik mitraljeskog odeljenja 2. bataljona XVI pešadijskog puka Moravske divizije prvog poziva.

Borio se na Ceru, Kolubari, povlačio preko Albanije i 13. oktobra 1916. poginuo na „Tepavačkim čukama“ na Solunskom frontu.

U godini obeležavanja stogodišnjice proboja Solunskog fronta, članovi Udruženja za negovanje i očuvanje srpske baštine „Kajmakčalan“ obilazeći srpska vojnička groblja u Severnoj Makedoniji, stigli su i do sela Dobroveni kod Bitolja. Pažnju im je privukao spomenik na kojem je zapisano svome mladom prijatelju Miki Đulizibariću, potporučniku, vodniku mitraljeskog odeljenja 16. pešadijskog puka.

Dve godine istraživanja dovelo ih je do saznanja da je porodica Đulizibarić, stara niška porodica, koja je aktivno učestvovala u privrednom i političkom životu Niša. Tragom o Đulzinih (Đuzinih) livada u okolini Gornje Toponice stiglo se i do spomen česme u Miljkovcu.

Foto: S.P.

„Godinama obilazimo srpska vojnička groblja, uredimo koliko možemo, sa namerom da skrenemo pažnju na to koliko su zapuštena. Ima ih onoliko da ni za sto godina ne bi mogla sva da se istraže. Mnogi ne znaju gde su im preci sahanjeni, a naše je zadovoljstvo tim veće kada priču dovedemo do kraja. Bude tu i plača, suza, sreće, pomešanih osećanja, ali vam je srce puno. Jer, svi koji su položili život na branik otadžbine imali su samo jednu ideju vodilju – Nemojte nas zaboraviti“, kaže Miroslav Veličković član udruženja Kajmakčalan.

Poslednji član porodice Đulizibarić iselio se iz Niša 1981. godine. Deo njih danas živi u Beogradu, ima ih u Francuskoj, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama, Brazilu, ali i u dalekoj Obali Slonovače. Ne viđaju se baš često, ali će se, kažu, ako Bog da, sigurno okupiti da proslave završetak obnove spomen česme u Miljkovcu.

Da spomen česma bude spašena od daljeg propadanja pored članova udruženja „Kajmakčalan“ inicirao je Slobodan Blagojević penzionisani profesor novosadskog Univerziteta, rodom iz Miljkovca.

“Još kao dete sam se motao oko ove česme. Osim da se napijem vode ili operem ruke, znao sam da je to neki ratni heroj. Baveći se profesurom nisam imao previše vremena da istražujem, ali hvala “Kajmakčalanu” što su započeli ovu plemenitu priču. Nadam se da ćemo obnovom česme učiniti da se ime potporučnika Đulizibarića nikada ne zaboravi”, kaće prof. Blagojević.

Foto: S.P.

Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu uradio je neophodno snimanje za izradu 3D modela česme, kao i digitalnu evidenciju svih ratnih memorijala sa područja Niša.

“Zavod je uradio evidenciju svih ratnih memorijala na teritoriji Niša i okoline. Veliki broj ih je u selima, potpuno su zaboravljeni, zapušteni, urušeni. Česma u Miljkovcu i nije u toliko lošem stanju u odnosu na ostale spomenike. Digitalna evidencija svih ratnih memorijala na kojoj radimo biće na korist celog srpstva da se vidi sa čim raspolažemo i kakvo je to bogatstvo“, kaže istoričar Đorđe Stošić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu

Spomen česma u Miljkovcu naći će se i na digitalnoj karti srpskih spomenika koji datiraju iz perioda Prvog svetskog i ratova pre toga.

“Portal bi omogućio pretragu poginulih solunaca poi menu i prezimenu, mestu rođenja ili pogibije, godini, imenima potomaka, svim važnim činjenicama po kojima potomci tih ratnika mogu da se obaveste i dođu do spomen obeležja ili nekih važnih informacija”, otkriva Milan Đorđević doktor kartografije i profesor niškog Univerziteta.

Foto: Privatna arhiva

Tragova predaka porodice Đulizibarić još ima u Nišu. Porodičnu grobnicu Đulizibarića, na Starom niškom groblju, poslednji put 2016. godine obišla je unuka koja živi u Americi. Imala je sreću da je tada korov u ovom delu kompleksa bio uklonjen.

Ako ste propustili...   Čuvar istorije i simbol glavnog grada: Planina Avala

Nije za utehu, a i ne služi nam na čast, ali na Starom niškom groblju ima više grobova oficira poginulih u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, a sam kompleks od 1991. ima status kulturnog dobra.

Danas, korov nadrasta spomenike, a mnogi su i porušeni.

Izvor: Niške Vesti

Ključne reči

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close