Seličevica istorijski biser nadomak Niša

Seličevica nije niti prostrana, niti visoka planina. Takoreći se iz Niša vidi ceo njen masiv. Iz Niša se vidi i njen najviši vrh (903 m), koji ima dva imena – Velika Tumba ili Ibrovica, a koji se izdaleka prepoznaje po velikoj anteni na njemu.

Danas, kada se grad Niš proširio, određeni delovi grada takoreći se i nalaze na planini Seličevici i njenim obroncima (Delijski vis, Palilula, brdo Gorica, brdo Bubanj…). Ali, nasuprot toga, valja znati, da Seličevica razdvaja tri oblasti: Ponišavlje, Zaplanje i Pomoravlje, i dve reke, za jug Srbije veoma važne i velike: Južnu Moravu i Nišavu. Na Seličevici izvire i Gabrovačka reka, koja se u gradu Nišu uliva u Nišavu.  Seličevica, na kraju krajeva, zaklanja ili štiti grad Niš.

Kroz istoriju, položaj Seličevice uvek je imao veliki značaj. Na krajnjem zapadnom delu Seličevice, još je doba Istočnog Rimskog carstva izgrađeno utvrđenje Kombos, koje je tokom srednjeg veka prošireno i u vreme kneza Lazara nazvano Koprijan. Ovo utvrđenje je bilo brana nadiranju bilo kog neprijatelja u Pomoravlje, a važnu ulogu odigralo je u periodu posle boja na Kosovu i potiskivanju Muse, pretedenta na turski presto, iz ovih krajeva, kada su se despot Stefan Lazarević i Đurađ Branković stavili u službu pretedenta Mehmeda prvog.

Kada god se grad Niš oslobađao ropstva i okupacije, uvek je jedan od pravaca oslobođenja išao preko planine Seličevice.

U srpsko-turskom ratu, vođenom decembra 1877 i januara 1878.godine, odlučujuća pobeda srpske vojske bila je na brdu Gorica na planini Seličevici, devetog januara 1878.godine, a jedan od dvojice srpskih generala – Jovan Belimarković, svoj štab oformio je u selu Berbatovu, na severnim padinama Seličevice. Dan kasnije, potpisana je konvencija o predaji grada Niša, a jedanaestog januara 1878.godine, srpska vojska, na čelu sa knezom Milanom Obrenovićem, ušla je u centar grada i na tvrđavi razvila srpsku zastavu, te se otuda jedanesti januar u Nišu obeležava kao dan oslobođenja od turskog ropstva.

Na završetku prvog svetskog rata, posle proboja Solunskog fronta, septembra meseca 1918.godine, prva armija srpske vojske, kojom je komandovao vojvoda Petar Bojović, i druga armija, na čelu sa vojvodom Stepom Stepanovićem, snažno su nadirale dolinom Vardara i Južne Morave. Poslednja linija odbrane okupatora bila je postavljena upravo na planini Seličevici, od Južne Morave do Zaplanja, i dalje prema Pirotu i Babušnici.

Cilj nemačke vojske bio je da se preko teritorije Bugarske poveže i konsoliduje sa turskom vojskom, i zbog toga je zadržavanje srpskih oslobodilaca na liniji južno od Seličevice bio poslednji adut okupatora. U nezadrživom prodoru, desetog oktobra 1918.godine, srpska vojska osvojila je sve položaje na Seličevici i proterala okupatora u gradsko jezgro. Samo dan kasnije, srpski oslobodioci ušli su u južna predgrađa Niša, a okupator je morao da pređe sa leve na desnu obalu Nišave i započne povlačenje ka severu. Time je Niš bio dvanestog oktobra 1918.godine oslobođen od okupacije u prvom svetskom ratu.

Najzad, na samom vrhu Seličevice tokom drugog svetskog rata, bila je instalirana radio relejna stanica nemačke vojske, a signal Radio Beograda tada je preko releja na Seličevici usmeravan prema severnoj Africi. Ostaci zgrade u kojoj je bila smeštena nemačka vojska koja je opsluživala relej na Seličevici, i dalje postoje na vrhu Ibrovica, a meštani sela Vukmanovo, Berbatovio i Grkinja, veoma dobro poznaju, iz priče svojih roditelja i predaka, sva dešavanja na Seličeivici, tokom drugog svetskog rata. Takođe, deo jedinica koji je oslobodio Niš u drugom svetskom ratu, 14.oktobra 1944.godine, prodor u Niš izvršio je preko Seličevice.

Kako se popeti do vrha Seličevice? Preporučujemo jednu trasu ukupne dužine 16 kilometara, i drugu trasu od 12 kilometara. Duža trasa je raznovrsnija, zanimljivija. Uspon počinje u niškom naselju Delijski vis, kod fudbalskog stadona, a trasa u prvoj etapi vodi do brda Delijski vis i malog jezera (bare) na ovom uzvišenju. Potom se stiže do raskrsnice šumskih puteva za sela Suvi Do i Vukmanovo, i nastavlja dalje ka Vukmanovu. Onaj pravi uspon počinje na izlasku iz Vukmanova, kada u šest kilometara, po serpentinama, valja savladati nešto preko 500 metara visinske razlike, sve do vrha Ibrovica, ili Velika Tumba, kako glasi drugi nauziv najviše tačke Seličevice. Do vrha se ovako prelazi 11 kilometara, a silazak se izvodi do sela Berbatovo, strmim šumskim putem, čija je dužina tek 5 kilometara. Linije javnog prigradskog prevoza dobro povezuju grad Niš sa selima Vukmanovo i Berbatovo (kružna linija).

Druga mogućnost je da uspon krene iz sela Vukmanovo, i da se sa vrha Ibrovica, ili Velika Tumba, planinari istom stazom vrate u Vukmanovo, a za ovu varijantu je moguće koristiti i sopstveni prevoz, početak i završetak trase je na istom mestu.

Planinarsko društvo „Preslap“ iz Niša, uz podršku grada Niša, organizovalo je oktobra meseca 2018.godine i oktobra meseca 2019.godine, uz podršku Grada Niša, uspon na Seličevicu, posvećen oslobodiocima Niša – u borbi protiv turskog ropstva, u prvom svetskom ratu i drugom svetskom ratu. Na obe akcije, održane su i tematske besede u prirodi, o geografiji i istoriji Seličevice. Tako je na brdu Delijski vis održana beseda o geografiji Selčevice i srednjevekovnoj istoriji ovog područja. Na raskrsnici za Suvi do, tema je bilo oslobođenje Niša 1878.godine. U selu Vukmanovu, govorilo se o oslobođenju Niša u prvom svetskom ratu. Na najvišem vrhu Seličevice, održana je beseda o oslobođenju Niša u drugom svetskom ratu i o aktivnostima radio relejne stanice na vrhu Seličevice. Obe održane akcije privukle su više stotina planinara i rekreativaca, među njima i učenika i omladine, iz Niša i više gradova Srbije.

Ključne reči

Jedan komnetar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close